Archive for мај 2013

По брку се познају јунаци

Радећи са својим ученицима на тему народног јунака, Марка Краљевића, један мој ученик мудро рече: „Људи који имају бркове у свему су главни“. Своју претпоставку, тај  ученик,  објаснио је говорећи како су они мудри, храбри и да се за све они питају. Иако је ово тврђење наишло на топао пријем код осталих ученика, да не спомињем да  нас је уједно и насмејало, никако не могу а да не приметим како деца понекад имају тако јасну, интуитивну слику истине.

И зар није тако? Зар „бркајлије“ стварно нису, како мој мудри ученик рече, главне у свему? Да ово није само једно наивно тумачење дечијег ума, ево мало и доказа за то.

2010_babies_007Вук Караџић

Најпознатији или један од наших најпознатијих ,поносних носилаца бркова. О томе да је „главни и одговорни уредник“ српског језика поред бркова говоре и многе друге ствари. Колико су му бркови помогли у свему ономе што је урадио за нас и за језик не бих могао са сигурношћу да кажем, али да је урадио много – то сви знамо.

Вук Караџић је био наш филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама, прича, обичаја. Писац је првог Речника српскога језика.

Овај бркајлија  водио је прави рат за увођење народног језика у књижевни. И како то једном бркајлији,хероју и доликује тај рат и добија, српски језик потискује славеносрпски који је до тог тренутка био језик образованих људи.

Данас,ово озбиљно и помало намргођено лице нас посматра из читанки, слика са зидова наших учионица. Многе школе у Србији носе име овог великана.

Karađorđe_Petrović_by_Vladimir_Borovikovsky_1816Карађорђе Петровић

Ево још једног поносног власника „украса под носем“. Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка.  Да видимо  да ли је и овај брка био главни и у чему. Има много доказа који говоре да јесте. На народном збору у Орашцу, овог брку народ бира за вођу који би их повео у коначни обрачун са Турцима.

Да ли због својих бркова или због своје доследности и строгоће уживао је велики углед међу народом, али и међу осталим српским вођама. Познато је да су га се многи плашили због своје преке нарави и због спремности да се до краја бори за своје циљеве.

О величини Карађорђа Петровића говорио је и велики Наполеон, који га је описао речима: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!”

Tesla-c-1-portret_resНикола Тесла

А шта тек рећи за овога бркатог генија. Име Николе Тесле надалеко је чувено и признато. Особа невероватне генијалности, урођене интуитивности и визионарског погледа на свет.

Свет без његових изума, патената не би се ни могао замислити. Проналасци који су наше животе учинили толико зависним од њих да то готово не можемо ни да схватимо.

Шта је то што је овог генијалног брку учинило толико великим и главним?

Да ли разлоге његове генијалности треба тражити у његовом детињству, када је још као дечак, у својим  играма смишљао и правио неке најневероватније ствари. Почевши од прављења удице за пецење, коју до тада никада није ни видео, којом је на чудесан начин ловио жабе, генијалног плана за хватање врана, прављења стрела које је одапињао до невероватних даљина.

Па све до чувеног догађаја када дечак Тесла, на запрепшћење становника Госпића, решава проблем ватрогасној јединици, чија ватрогасна кола и њена пумпа за воду, за време једне параде уопште није радила, иако су многе ученије главе прилазиле да реше проблем.

10649670654f15682c8000a720907434_origЉубивоје Ршумовић

Добро познато лице и на њему „диван и негован украс“. Да ли има неко ко није прочитао, рецитовао бар једну његову песму? Има ли таквог јунака који не зна да певуши песме: „Лако је пруту“, „Вуче, вуче, бубо лења“, „Миш“, „Другарство“. Па, наравно да нема! Писац за децу и о деци. Његове песме и текстови су обавезан гост саваког буквара и читанки. Доброћудни брка са необичним осећајем за разумевање детета и необичним приступом. Да би дете постало човек тако се треба према њему и опходити.

Мени и мојој генерацији у лепом сећању су остале епизоде једне од најпопуларнијих серија за децу „Форе и фазони“. Емисија која је могла да држи пажњу деце својим, шареним, духовитим, музичким и разним другим садржајима. Сећам се да смо после данима са друговима, препричавали и обилато користили форе и фазоне  које смо покупили у овој емисији.

И да се сада вратим на сам почетак овога чланка, од мог ученика и од његове храбре изјаве. Зар није био управу?

Advertisements

Бебе

Какав би нам свет био, какви  ми, да није оних који нас снагом своје идеје, речи, воље инспиришу, покрећу, терају да померамо границе наших видика. Мада сам француски документарац „Бебе“ гледао више пута и сада када га погледам не престаје да ме и даље одушевљава  својом снагом и својом једноставношћу.

Спреман сам чак и да тврдим да ово и није документарац, већ живот који је на чудесан начин пренесен на екран. То је надахњујућа прича о одрастању четири бебе, коју су аутори овог документарца снимали на четири различите стране света: Намибији, Монголији, Јапану и САД-у.

У документарцу нема нарације од стране аутора. Делује необично али ту је и главна вредност овог филма. Некада су речи једноставно сувишне.

Филм прати бебе од периода њиховог рођења, па до тренутка када проходају. Фазе одрастања, кроз које оне пролазе, су исте али су  обојене културним разликама и начинима одгајања. Пратећи промене и њихов развој може се видети како на одгој деце гледају модерна друштва а како номадска заједница Монгола или племенска заједница у Африци. Како модерна друштва дају пуну подршку мајкама кроз разне институције док на другој страни терет одгоја пада на плећа мајки са мало или без икакве помоћи.

Задивиће вас наочиглед  једноставне ствари из свакодневнице и начин на који се родитељи суочавају са њима. Непроцењива је слика одржавања хигијене код бебе на начин како то ради мајка из афричког племена, у условима са мало воде, језиком и својом пљувачком.

Проживите ово необично једногодишње путовање са ова четири мала јунака. У многим ситуацијама ће вас добро насмејати а сигурно ће вам омогућити да мало боље разумете животе и културе других народа.

Одвојте мало слободног времена, погледајте филм, наградиће вас заиста новим сазнањимa

babiesjpg-b27954ccde6d43dfbabies-trailer

Pomijao                                                        Bayarajargal

2010_babies_007baby-mari

Hattie                                                              Mari

Са јаком на „Крову света“

Тибетанска висораван, са просечном висином од 4900 m, смештена између ледених планинских врхова чије висине прелазе и 8000 m позната је данас као место које сви зову „Кров света“. Она је највиша висораван на свету. Већи део ове висоравни је права пустиња. Предео изузетно негостољубиве и сурове климе коју карактерише велика сувоћа ваздуха. Снег пада јако мало а зими се температура спушта испод  – 35 ° С. На висоравни Тибетa лета су хладна и тмурна, мразеви су повремени када температура пада на – 10 °С. Па ипак, ова висораван је дом једне животиње која је свој живот и судбину везала за ово место,  упркос свој ненаклоности природе и честим стављањима на искушење.  Нико се овде не жали на ову природну особеност, живот овде тече лагано, издвојено и далеко од света. 4065885105_bb3e66c330Јутро на Тибетанској висоравни. Сунце лагано излази а крда чудних, крупних и добро „одевених“ животиња мирно пасе. Јак, дугодлако говедо које се среће у региону Хималаја на југу централне Азије, Тибетанској висоравни па све даље на север ка Монголији и Русији. Данас већина њих су домаће животиње, мада, постоји и мања популација дивљег јака која је јако осетљива и угрожена. Удруженим напором 1990. године  спроведена је акција за спашавање популације дивљега јака.   Ове животиње су прави горостаси. Дивљи јакови спадају међу нaјвећа говеда на свету а сигурно спадају у највеће животиње у свом окружењу. Наставите са читањем