Са јаком на „Крову света“

Тибетанска висораван, са просечном висином од 4900 m, смештена између ледених планинских врхова чије висине прелазе и 8000 m позната је данас као место које сви зову „Кров света“. Она је највиша висораван на свету. Већи део ове висоравни је права пустиња. Предео изузетно негостољубиве и сурове климе коју карактерише велика сувоћа ваздуха. Снег пада јако мало а зими се температура спушта испод  – 35 ° С. На висоравни Тибетa лета су хладна и тмурна, мразеви су повремени када температура пада на – 10 °С. Па ипак, ова висораван је дом једне животиње која је свој живот и судбину везала за ово место,  упркос свој ненаклоности природе и честим стављањима на искушење.  Нико се овде не жали на ову природну особеност, живот овде тече лагано, издвојено и далеко од света. 4065885105_bb3e66c330Јутро на Тибетанској висоравни. Сунце лагано излази а крда чудних, крупних и добро „одевених“ животиња мирно пасе. Јак, дугодлако говедо које се среће у региону Хималаја на југу централне Азије, Тибетанској висоравни па све даље на север ка Монголији и Русији. Данас већина њих су домаће животиње, мада, постоји и мања популација дивљег јака која је јако осетљива и угрожена. Удруженим напором 1990. године  спроведена је акција за спашавање популације дивљега јака.   Ове животиње су прави горостаси. Дивљи јакови спадају међу нaјвећа говеда на свету а сигурно спадају у највеће животиње у свом окружењу. Одрастао мужјак може да достигне висину од  2,2 m у пределу рамена а тежина му је од 305 kg  до 1000 kg. Дужина, заједно са главом, му  просечно износи од 2,5m до 3,3m, без репа. Дужина репа је у просеку од 60cm до 100cm. Женке су за трећину мање од мужјака. Сурова клима је обликовала ову необичну и доброћудну животињу. Карактерише га крупна грађа, чврсте и јаке ноге са раздвојеним папцима. 5330Да се јак потпуно прилагодио захтевима природе лепо се види из његове „одоре“. Једино је говече ове величине са веома густим, дугачким крзном које се спушта испод стомака. Овакав вунени капут прекрива груди, бокове, бутине и штити их од екстремних хладноћа. Ова елегантна одећа је посебно видљива на мужјацима код којих се формира дуга „сукња“ која допире готово до тла. Изгледа да се мужјаци и не стиде овог, за њих, неуобичајеног модног детаља. Вимена код женки и мошнице код мужјака су такође прекривени длаком, улога им је позната, штите од хладноће. Боја крзна им је углавном тамна, од црне до браон. Домаћи јакови имају светлију боју длаке.  Уши су има мале а чело широко, рогови глатки и најчешће тамни. Код мужјака рогови расту у страну а затим се криве напред. Могу да израсту до дужине од 99 cm. Оба пола имају кратак врат са израженом грбом преко рамена. По природи су пријатељски расположени и има мало забележених  случајева о нападу јака на човека. Ипак, женка када има младе може бити заштитнички настројена. Ако осети да јој је теле угрожено неће пропустити прилику да изрази своје незадовољство.

ПРИЛАГОДЉИВ У СВАКОМ ПОГЛЕДУ

2011-05-27_YakОво величанствено биће показује невероватну прилагођеност великим надмосрским висинама. На висинама на којима живе ваздух је веома разређен, зато су има плућа и срце већи од говеда која живе на мањим надморским висинама. То им омогућава боље преношење кисеоникa кроз крв. Да је судбински везан за ове висине говори и један парадокс. Јакови не могу да живе на местима са мањом надморском висином. Они почињу да пате од топлотне исцрпљености чим темепература пређе 15 степени Целзијуса. Потпуно су адаптирани на хладноћу захваљујући дебелом слоју маснoг ткива и готово одсуством знојних жлезда.

ЈАК И ЧОВЕК

Читава лепота ове животиње и лежи у њеном необичном односу са човеком. Од давнина јакови су били припитомљавани и користили човеку. Његова вредност за човека је немерљива и данас. Поседовање ове животиње је кључ живота људи на тибетанској висоравни. Он је богатство које нема цену. Користе га за орање, од његовог млека праве сир, који се на тибетанском и непалском језику зове „chhurpi“. Јаков путер је важан састојак чаја који Тибетанци пију у великим количинама. Тај исти путер користе као гориво у својим лампама. Од путeра праве и верске статуе за различите религиозне фестивале. Користе га за месо, млеко, влакно (које се добија из крзна) али и због своје снаге. За локалне трговце и земљораднике јак је главно транспортно средство за пренос робе преко планинских превоја. Бројне планинарске експедиције и походи ка Монт Евересту не би били могући без ових створења. Натоварена она вуку и носе бројну опрему неопходну планинарима.ZERPD00Z Да је живот људи овде без јака готово немогућ говори још једна ствар. На овим висинама тешко је наћи дрво за огрев. Јак и овде прискаче у помоћ. Сушени јаков измет је важно гориво које се користи широм Тибета. То је  и једини доступни извор горива. И још једна особеност јака која је као његово проклетство. Мада се јак користи за пренос робе он се не може користити за  путовања у удаљене и пусте пределе. Он не једе жито који би се могло носити током овога путовања. Тако да ће јак угинути од глади уколико га не поведемо на место где има траве. Његов дом је „Кров света“ где ово створење мирно и спокојно живи.

Advertisements

One response to this post.

  1. И тамо где најмање очекујемо живот пронађе свој пут!

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: