Archive for the ‘Uncategorized’ Category

Смех као лек

Претходне седмице разговарајући са колегама о школи и електронском дневнику паде ми на памет једна идеја о том дневнику. Одмах сам је „бацио на папир“ и то сада изгледа овако. Мало здравог школског хумора није на одмет.Слика

Advertisements

Сећате ли се лексикона?

Пре пар дана ме је  ауторка  блога Гагина школица, Драгица Станковић,  позвала да учествујем у нечему што се може описати као „разонода блогера у врелим летњим данима“. Наиме, требало је одговорити на 11 питања о себи која је поменута ауторка поставила другим блогерима. Док сам читао првих неколико питања једна асоцијација ми се јавила, веома пријатна и још више симпатична. ЛЕКСИКОН.

преузимањеДа ли се уопште још неко сећа шта то беше? Свеска у којој су, на лични позив власника исте, одабрани и привилеговани ђаци одговарали на бројна питања. Почевши од оних: Како се зовеш?, Који си разред? (питања за загревање) па све до оних много више занимљивијих (с нестрпљењем очекиваних), која су долазила нешто касније, Имаш ли симаптију? Како се зове? (Чик напиши ако смеш!)

Тако да ме је позив колегинице да одговорим на нека питања на тренутак вратио у детињство!

Па, ево, да се упишем у овај виртуелни лексикон и одговорим на питања.

1. Особа која је одиграла кључну улогу у Вашем животу?

Као и код већине људи то су моји родитељи. Од њих на неки невидљив начин преузмете многе ствари које вас током живота на исти такав невидљив начин обликују. Њихов утицај је немрељив, дубок и снажан.

2. Цитат који често понављате?

Пре десетак година наишао сам на једну јапанску изреку, мудрост која ме је  освојила својом једноставношћу. До пре неку годину она се налазила као подсетник на мом ормару.

„Једном када престанеш да путујеш, коначно ћеш стићи“.

3. Освета или опроштај?

Тешко питање. Освета је некада тако примамљива а опроштај никад није лак.

4. Прва реакција када Вам је непријатно је…?

У ситуацији кад ми је непријатно све покушавам да окренем на шалу. Некако је тада све лакше.

5. Да ли Вас страх покреће или блокира?

Страх је нешто природно. Има много ствари које у нама изазивају страх, мислим да нема онога ко се не плаши. Увек покушавам да тај страх савладам и победим.

6. Специјалитети кухиње коју бисте волели да пробате?

То би било нешто из баварске кухиње. Пиво је обавезно!

7. Како се браните када Вам је тешко?

Мој издувни вентил је вожња бицикла. Са сваким новим километром брига је све мање и мање.

8. Коју би годину изабрали у временској машини?

Нисам неки љубитељ путовања кроз време. Ако бих то и урадио то би била блиска прошлост. Можда године детињства.

9. Музика коју вреди слушати је….?

Ја лично уживам у перуанској музици.

10. Колико туђе мишљење утиче на Ваше?

Ако су у питању људи који су ми блиски онда много.

11. Интернет је слуга или господар?

Интернет стартује као слуга. За кратко време брзо напредује до господара.

А сада 11 мојих питања.

1. Колико времена посвећујете себи и својим задовољствима?

2. Да ли за сваки свој неуспех тражите неки изговор’?

3. Да ли сте у скорије време срели неку особу која својим размишљањем искаче из стеротипа?

4. Шта је за Вас савршен одмор?

5. Шта Вас највише изнервира?

6. Да ли мислите да су људи данас бољи или лошији?

7. Колико сте спремни да уложите неки напор да би остварили свој циљ?

8. Да ли Вас чекању у реду нервира?

9. Где волите да проведете викенд?

10. Шта Вам више прија планина или море?

11. Који је ваш јутарњи ритуал?

Ко год је расположен нека одговори!:)

Мала матура, испит (не)зрелости

test

Протеклих 15-ак дана a и сад још увек је актуеална тема поништене мале матуре и мало по мало она се опет наметне, искочи. И док сви очекују да се пронађе прави кривац, иако свака од страна кривца проналази у неком другом, скидајући сваку одговорност са себе, изгледа да ће се све завршити по оној старој „свако чудо за три дана“.

Пишући овај чланак није ми била намера да тражим кривца и да свој прст уперим у њега. Ово су само моја размишљања о ономе што се десило..

Како смо дошли у ситуацију да се све претвори у једну велику збрку, један хаос?

Mamal amaturaПо самој дефиницији ствари, полагање мале матуре би требао да буде један озбиљан чин. Тренутак у животу сваког основца где би он требао да покаже шта је то  за тих осам година васпитавања и образовања успео да угради у себе, своју личност. Испит коме се приступа крајње одговорно са великом жељом личног доказивања и успеха.

Не могу да се отргнем осећају да родитељи и школа годинама хране несигурност ђака, деце. Школе, награђујући ученике нереално високим успехом, што се касније испостави медвеђом услугом. Данас по школама имамо велики број ученика са одличним успехом, а о „вуковцима“ да и не говоримо. Такође, и родитељи често претерују у својим жељама, притисцима да им дете има петице из свих предмета. Можда би ту ипак требало повести рачуна о реалности оцењивања и утврђивања успеха

Још једна ствар која ме је збунила, изненадила. Како разумети чињеницу да су деца куповала тестове за малу матуру? Који је мотив некога основца да то уради? Како пишу и говоре медији цена тих тестова је била 2000 динара, а ја не могу да поверујем у то да су деца без знања родитеља долазила до њих. Што значи, ако су их куповали, родитељи су има  сигурно давали новац.

Мени је јасна жеља родитеља да свом детету помогне у одрастању, савладавању животних препрека. Ту нема ничег спорног и то је природан процес. Уосталом, родитељи живе да би своју децу видели успешном, сретном. Питам се да ли су у овом случају изабрали прави начин? Тест се и може купити. Да ли је тиме купљено и знање? Неће се баш све у животу моћи купити! Једна млада особа са својих 14 или 15 година остаће без јасне слике својих могућности, способности. Уљуљкан у осећај варљиве супериорности коју храни сведочанство са „добрим“ оценама и Вукова диплома, та млада особа је понекад далеко од оне реалне слике свога знања. Невоља је што отрежњење може доћи јако брзо, можда већ у првим годинама  средње школе.

Да споменемо и ону другу страну, која је у овој збрци некако запостављена и мало се о њој прича. Шта ћемо са оном децом која су се својски припремала за малу матуру? Може ли им неко објаснити зашто је матура поништена и како су сати њиховог спремања, труда једним оваквим поступком потпуно избрисани и поништени.Где је ту смисао самог полагања овог испита? И како то обично код нас бива, они који играју по правилима, чисто, на крају буду они којима ћемо се подсмевати и који ће испасти наивни.

Што се Министраства тиче, оно би требало да у годинама које ће доћи осигура да се овако нешто више никада не понови. Оно не може  да побегне од одговорности за ово што се десило.

Само схватање овога испита требали би променити. Није мала матура рат између Министраства просвете и школе,са јенде стране и деце и родитеља са друге, где се сви користе оном изреком да је у рату све дозвољено.

Није баш све!