Преписивање или …

Наши ђаци не преписују! Они само шерују информације.

12 copy

Екст(р)е(м)рна контрола

На радост или несрећу свих оних колега чије ће школе  посетити екстерна контрола ево моје идеје како ту контролу види један просечни, добродушни, просветни радник. Екстерна или екстремна контрола :).OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Портфолио, ко би му одолио!

Претходних седмица у школи, разговору са колегама, па чак и на  семинару актуелно је било питање портфолиа и како га урадити. Много предлога, много савета, различитих идеја, размена мишљења. Ево мог доприноса за мој портфолио. 🙂 🙂 🙂

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

 

Читање или не? Питање је сад!

У налету инспирације ево још једног чланка из рубрике Школски хумор. Читати или не читати, процените сами 🙂 🙂 :).OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Смех као лек

Претходне седмице разговарајући са колегама о школи и електронском дневнику паде ми на памет једна идеја о том дневнику. Одмах сам је „бацио на папир“ и то сада изгледа овако. Мало здравог школског хумора није на одмет.Слика

Сећате ли се лексикона?

Пре пар дана ме је  ауторка  блога Гагина школица, Драгица Станковић,  позвала да учествујем у нечему што се може описати као „разонода блогера у врелим летњим данима“. Наиме, требало је одговорити на 11 питања о себи која је поменута ауторка поставила другим блогерима. Док сам читао првих неколико питања једна асоцијација ми се јавила, веома пријатна и још више симпатична. ЛЕКСИКОН.

преузимањеДа ли се уопште још неко сећа шта то беше? Свеска у којој су, на лични позив власника исте, одабрани и привилеговани ђаци одговарали на бројна питања. Почевши од оних: Како се зовеш?, Који си разред? (питања за загревање) па све до оних много више занимљивијих (с нестрпљењем очекиваних), која су долазила нешто касније, Имаш ли симаптију? Како се зове? (Чик напиши ако смеш!)

Тако да ме је позив колегинице да одговорим на нека питања на тренутак вратио у детињство!

Па, ево, да се упишем у овај виртуелни лексикон и одговорим на питања.

1. Особа која је одиграла кључну улогу у Вашем животу?

Као и код већине људи то су моји родитељи. Од њих на неки невидљив начин преузмете многе ствари које вас током живота на исти такав невидљив начин обликују. Њихов утицај је немрељив, дубок и снажан.

2. Цитат који често понављате?

Пре десетак година наишао сам на једну јапанску изреку, мудрост која ме је  освојила својом једноставношћу. До пре неку годину она се налазила као подсетник на мом ормару.

„Једном када престанеш да путујеш, коначно ћеш стићи“.

3. Освета или опроштај?

Тешко питање. Освета је некада тако примамљива а опроштај никад није лак.

4. Прва реакција када Вам је непријатно је…?

У ситуацији кад ми је непријатно све покушавам да окренем на шалу. Некако је тада све лакше.

5. Да ли Вас страх покреће или блокира?

Страх је нешто природно. Има много ствари које у нама изазивају страх, мислим да нема онога ко се не плаши. Увек покушавам да тај страх савладам и победим.

6. Специјалитети кухиње коју бисте волели да пробате?

То би било нешто из баварске кухиње. Пиво је обавезно!

7. Како се браните када Вам је тешко?

Мој издувни вентил је вожња бицикла. Са сваким новим километром брига је све мање и мање.

8. Коју би годину изабрали у временској машини?

Нисам неки љубитељ путовања кроз време. Ако бих то и урадио то би била блиска прошлост. Можда године детињства.

9. Музика коју вреди слушати је….?

Ја лично уживам у перуанској музици.

10. Колико туђе мишљење утиче на Ваше?

Ако су у питању људи који су ми блиски онда много.

11. Интернет је слуга или господар?

Интернет стартује као слуга. За кратко време брзо напредује до господара.

А сада 11 мојих питања.

1. Колико времена посвећујете себи и својим задовољствима?

2. Да ли за сваки свој неуспех тражите неки изговор’?

3. Да ли сте у скорије време срели неку особу која својим размишљањем искаче из стеротипа?

4. Шта је за Вас савршен одмор?

5. Шта Вас највише изнервира?

6. Да ли мислите да су људи данас бољи или лошији?

7. Колико сте спремни да уложите неки напор да би остварили свој циљ?

8. Да ли Вас чекању у реду нервира?

9. Где волите да проведете викенд?

10. Шта Вам више прија планина или море?

11. Који је ваш јутарњи ритуал?

Ко год је расположен нека одговори!:)

Мала матура, испит (не)зрелости

test

Протеклих 15-ак дана a и сад још увек је актуеална тема поништене мале матуре и мало по мало она се опет наметне, искочи. И док сви очекују да се пронађе прави кривац, иако свака од страна кривца проналази у неком другом, скидајући сваку одговорност са себе, изгледа да ће се све завршити по оној старој „свако чудо за три дана“.

Пишући овај чланак није ми била намера да тражим кривца и да свој прст уперим у њега. Ово су само моја размишљања о ономе што се десило..

Како смо дошли у ситуацију да се све претвори у једну велику збрку, један хаос?

Mamal amaturaПо самој дефиницији ствари, полагање мале матуре би требао да буде један озбиљан чин. Тренутак у животу сваког основца где би он требао да покаже шта је то  за тих осам година васпитавања и образовања успео да угради у себе, своју личност. Испит коме се приступа крајње одговорно са великом жељом личног доказивања и успеха.

Не могу да се отргнем осећају да родитељи и школа годинама хране несигурност ђака, деце. Школе, награђујући ученике нереално високим успехом, што се касније испостави медвеђом услугом. Данас по школама имамо велики број ученика са одличним успехом, а о „вуковцима“ да и не говоримо. Такође, и родитељи често претерују у својим жељама, притисцима да им дете има петице из свих предмета. Можда би ту ипак требало повести рачуна о реалности оцењивања и утврђивања успеха

Још једна ствар која ме је збунила, изненадила. Како разумети чињеницу да су деца куповала тестове за малу матуру? Који је мотив некога основца да то уради? Како пишу и говоре медији цена тих тестова је била 2000 динара, а ја не могу да поверујем у то да су деца без знања родитеља долазила до њих. Што значи, ако су их куповали, родитељи су има  сигурно давали новац.

Мени је јасна жеља родитеља да свом детету помогне у одрастању, савладавању животних препрека. Ту нема ничег спорног и то је природан процес. Уосталом, родитељи живе да би своју децу видели успешном, сретном. Питам се да ли су у овом случају изабрали прави начин? Тест се и може купити. Да ли је тиме купљено и знање? Неће се баш све у животу моћи купити! Једна млада особа са својих 14 или 15 година остаће без јасне слике својих могућности, способности. Уљуљкан у осећај варљиве супериорности коју храни сведочанство са „добрим“ оценама и Вукова диплома, та млада особа је понекад далеко од оне реалне слике свога знања. Невоља је што отрежњење може доћи јако брзо, можда већ у првим годинама  средње школе.

Да споменемо и ону другу страну, која је у овој збрци некако запостављена и мало се о њој прича. Шта ћемо са оном децом која су се својски припремала за малу матуру? Може ли им неко објаснити зашто је матура поништена и како су сати њиховог спремања, труда једним оваквим поступком потпуно избрисани и поништени.Где је ту смисао самог полагања овог испита? И како то обично код нас бива, они који играју по правилима, чисто, на крају буду они којима ћемо се подсмевати и који ће испасти наивни.

Што се Министраства тиче, оно би требало да у годинама које ће доћи осигура да се овако нешто више никада не понови. Оно не може  да побегне од одговорности за ово што се десило.

Само схватање овога испита требали би променити. Није мала матура рат између Министраства просвете и школе,са јенде стране и деце и родитеља са друге, где се сви користе оном изреком да је у рату све дозвољено.

Није баш све!

Решавање сложених задатака

Задаци са две операције

Maths_image_2

Решавање сложених задатака спада у једну јако важну и занимљиву област у настави математике,  у исто време она може понекад ученицима представљати одређени проблем. Зато је јако битно да се  обради ових садржаја приступи на један одговарајући, исправан методички начин.

У основи, сложени задаци се састоје од низа елементарних задатака који су међусобно повезани. Тако, да би смо решили овакав задатaк морамо га прво рашчланити на његове основне елементе и приступити решавању сваког од њих.

При рашчлањивању сложеног задатка треба одредити операције којима ће се доћи до решења.

mathstudentimgРешавање задатака са две операције почиње још у првом разреду, након обраде сабирања и одузимања. Пошто се у првом разреду проучавају операције сабирања и одузимања то се и сложени задаци решавају применом само ових операција.

Да би смо ученике оспособили да самостално решавају сложене задатке, то морамо урадити у три корака:

1. растављање сложеног задатака на два елементрана и поступно решавање савког од њих

2. формирање бројевног израза чија вредност представља решење задтака

3. састављање једначине чије решење даје одговор на питање у задатку

Ево како то изгледа на једном практичном примеру. Узећемо један задтака са којим се често сусрећемо.

Миша је од тате добио 8 сличица, а од маме 7, брату је дао 6. Колико му је сличица остало?

Прва етапа је рашчлањивање задтака на два елементарна. Док то радимо видимо шта нам је  познато (дато), а шта непознато (тражено).

1) “ Миша је од тате добио 8 сличица, а од маме 7.“  Ту можемо израчунати колико укупно сличица има Миша.

2) „ брату је дао 6. Колико му је сличица остало?  Ово је број сличица које је дао од укупног броја сличица.

Решења по етапама

1) 8+7=15

2) 15 – 6=9

Друга етапа је формирање бројевног израза, где се задтак сагледава у целин, налази се веза између датог и траженог и ту почиње оно „право“ решавање сложеног задатка.

(8+7)-6

У почетку треба инсистирати на употреби заграде при формирању израза да  код ученика развијемо способност записивања текста задатка коришћењем цифара, знакова рачунских операција и заграда као начин за успешније решавање сложених задтака.

Трећа етапа састављање једначине чије решење даје одговор на питање у задатку. Овде треба састављати такве једначине које би биле супротне од задатка формираног при састављању бројевног израза.

Ево неколико примера.

1) Миша је добио од тате неколико сличица, од маме 7, брату је дао 6 и остало му је 9 сличица. Колико је сличица добио од тате?

Одговарјућа једначина x+7-6=9

2) Миша је добио од маме неколико сличица, од тате 8, брату је дао 6 и остало му је 9 сличица. Колико сличица је добио од маме?

Одговарајућа једначина x+8-6=9

3) Миша је од тате добио 8 сличица, од маме 7, а када је брату дао неколико сличица њему је остало 9. Колико сличица је Миша дао брату?

Одговарајућа једначина 8+7-x=9

Преношење речи у нови ред

Често сам у прилици да код својих ученика видим једну занимљиву појаву. Приликом писања састава, најчешће ђаци прибегавају једном необичном решењу. Реч ,која не може да стане на крају реда, целу пребацују у наредни ред. Тако се, и на први поглед , у њиховим свескама на десној страни листа могу приметити „мале празнине“, које нису биле довољно простране да се у њих смести замишљена реч.

Ученик ће се пре одлучити да целу реч пренесе у наредни ред, него да је подели на слог и тако пренесе. Можда је разлог за ово процена ђака да је реч толико важна, да би овим дељењем изгубила на својој снази и значењу. А можда су и произвођачи свесака погрешили у димензијама истих, јер се готово увек деси да нам недостаје бар још који центиметар листа да се смести наша реч :).Ооооо, невоље!

Па, док произвођачи не буду производили свеске бар од једног метра или неке „пaмeтне свеске“ које би се саме шириле када би нам понестало места за писање, ево шта би сви требало да знамо како да правилно и исправно преносимо речи у наредни ред.

Без бриге, уопште није тешко.

Када пишеш неки састав и дођеш у ситуацију да мораш да поделиш реч и један њен део пренесеш у нови ред, то увек чиниш на граници слога.

Тамо где реч прекидаш на крају реда обележааш цртицом (-).

Да би све било јасније ево неколико примера.

Рецимо да си писао неки састав и да си у реченици употребио реч породилиште, која није могла да стане на крају реда, овако би је могао пренети у наредни ред.

cool-cartoon-6420820

по-                          поро-                породи-             породили-

родилиште             дилиште         лиште                ште

Овако би могао да пренесеш реч учионица.

у-                           учи-                            учио-                учиони-

чионица               оница                          ница                   ца

РЕЧ НА КРАЈУ РЕДА СЕ ДЕЛИ НА ГРАНИЦИ СЛОГА.

Погледај сад овај пример, ради се о речи котао.

Ова реч се може пренети само на овај начин.

ко-

тао

Ово би било НЕИСПРАВНО

кота-

о

 СЛОГ ОД ЈЕДНОГ ГЛАСА НИКАДА НЕ  ПРЕНОСИМО У  НОВИ РЕД.                                         

Сигурно си се запитао ЗАШТО?

Одговор је у ствари веома једноставан, а сигуран сам и да га знаш. Једно слово се никад не преноси у нови ред. То слово може увек да стане на место где би уписао цртицу.

Тако, када будеш писао не плаши се да речи преносиш у наредни ред. Не мораш више целе речи да преносиш. Твоји писани радови ће бити много лепши, без украсних „рупица“ на крају ретка.

Рукуј се, не уваљуј ми руку!

Поздрављање, као један вид социјалне интеракције међу људима, данас се сматра  нормалним, уобичајеним и прихватљивим начином понашања. Од учтивог поздрављања у разним приликама, пријатељског грљења и тапшања по леђима до љубљења као најприснијег облика поздрављања, све су то само варијације на тему.

Руковање је  један од облика поздрављања. Још увек се сећам објашњења  професора са факултета, који нам је говорио о симболици руковања. Настао као израз жеље да се отвореним и пруженим десним дланом покаже одсуство било каквог оружја и зле намере према ономе коме је рука пружена.

Значи, руковање по природи ствари је потврда „добрих намера“ онога који руку пружа. Питам се, да ли се ишта од те симболике и данас задржалао и да ли ми уопште и размишљамо о томе када се са неким рукујемо? Колико пажње обраћамо на начин како то руковање изводимо?

Идеју за овај чланак сам добио током разговора са мојим најбљим пријетељем, који ми се пожалио како га нервира што неки не умеју ни људски да се поздраве. Најблаже речено када се рукују воле да вам утрапе руку као да вам кажу : „Ево ти је, сад је она твоја брига„.

Разговарајући тако о разним варијацијама „ручних техника поздрављања“ нашао сам неколико типова људи са којима сам имао прилику да се рукујем. Верујем да је и већина вас  имала  част да се поздрави са њима.

handshake

Култура руковања

КОСТОЛОМАЦ

Сигурно сте читали о томе како чврст стисак руке доста тога говори о човеку. Такав стисак одаје утисак отреситог човека, особе са јасним циљем, амбициозног. Нажалост ,„костоломац“ je вероватно, у најбољој  жељи да покаже своју отреситост и амбициозност ,  заборавио да подеси свој стисак на људску врсту. Да је негде потребна преса за пресовање гвожђа расходованих четвороточкаша био би сигурно први избор. Овако, jадна мајка онога са ким се он пријатељски поздрави.

Првих неколико секунди је заиста срдачно, онда осмех замењује нека врста болне гримасе, као код мигрене и неко пуцкетање у пределу шаке.

Код овога типа не показујте превелико одушевљење што сте га упознали. Што је ваша срдачност већа, стисак је јачи. Што је контакт приснији агонија је већа.

ЛЕВОРУКУ ЏОН ВЕЈН

По мени, прави пример „каубојског“ поздрављања. Као што му и име каже овај тип се поздравља левом руком. Том приликом се изводи један јако компликован захват. Тело се поставља бочно у односу на особу са којом се рукује. Изводи се потез „путање косог хица“. Особа која треба да прихвати понуђену руку има проблем са оријентацијом. Којом руком прихватити „надолазећи пројектил“? Левом или десном?

ШТЕДЉИВАЦ

Има и оних који своју руку доживљавају као неку врсту непроцењивог богатства ( не може им се ништа замерити, управу су). Неки је сматрају и потрошним материјалом о чијој употреби треба водити рачуна и примењивати крајње рацоналне мере.

Овај тип ће приликом руковања  извести класичан поступак поздрављања али његова шака никад неће лећи у вашу.

Руковање ће се завршити нечим што више личи на неко ритуално додиривање врховима пристију, као у неком древном обреду.

ПАЦИФИСТА

Тај би дао руку за све. И даје је. За разлику од костоломца он је безазлен тип. Он воли живот, воли да дели, па ће вамо при поздрављању без икаквог страха препустити шаку. Без икаковог стиска предаће вам је на чување.

При руковању са њим човек се осети некако почаствован. Осећате у исто време и задовољство али и терет због указаног поверења и тешког бремена чувања ове деликатне стварчице.

То су били неки од типова са којима сам ја имао прилику да се рукујем. Ако знате још неки тип слободно јавите.